Zakon o radnom osposobljavanju i zapošljavanju invalida

Zakon o radnom osposobljavanju i zapošljavanju invalida u celini je posvećen radnom osposobljavanju i zapošljavanju u preduzećima za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida.
U tim preduzećima mogu se radno osposobljavati i zapošljavati lica koja se ne mogu osposobiti za rad po redovnim programima Ministarstva prosvete i koja se ne mogu zaposliti pod opštim uslovima. Po ovom zakonu, preduzeće za osposobljavanje i zapošljavanje invalida može imati status preduzeća zaštitnog tipa pod uslovom da zapošljava najmanje 40 posto invalida. Preduzeću se za svaki mesec obezbeđuju sredstva iz budžeta Republike po zaposlenom invalidu u iznosu od 50 odsto prosečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

1. Zakon o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica predviđa da invalidi rada imaju pravo na novčanu naknadu po prestanku radnog odnosa.
2. Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava nezaposlenih lica predviđeno je da invalidi i druga invalidna lica imaju prioritet u posredovanju pri zapošljavanju, a u slučaju zasnivanja radnog odnosa imaju pravo na finansiranje zarade od strane Zavoda za tržište rada u iznosu od 80 posto od prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u trajanju od 12 meseci .
3. Zaposleni i nezaposleni invalidi i druga invalidna lica imaju prioritet u ostvarivanju prava na profesionalnu orijentaciju, a zatim i u pripremi za zapošljavanje.
4. Pripravnici invalidi i druga invalidna lica sa najmanje trećim stepenom stručne osposobljenosti imaju pravo na finansiranje zarade u trajanju od 12 meseci. Ova lica imaju pravo i na troškove prevoza za sebe i pratioca prilikom odlaska na procenu radne sposobnosti, ako imaju odgovarajući uput.
5. Prema Pravilniku o korišćenju sredstava Republičkog zavoda za tržište rada invalidi i druga invalidna lica imaju pravo na finansiranje programa za zapošljavanje, odnosno otvaranje i opremanje radnih mesta, kao i za zarade.
6. Zakonom o radnim odnosima predviđena je posebna zaštita invalidnih lica, invalida rada, vojnih invalida, zaposlenih roditelja i staratelja hendikepirane dece, na isti način kao i saveznim zakonom.
7. Pored toga, radni odnos može da se zasnuje bez javnog oglašavanja sa zaposlenim licem kome je utvrđena invalidnost, a koje je kod poslodavca kod koga zasniva radni odnos stručno osposobljeno za rad na određenom radnom mestu, uz posredovanje organizacije za zapošljavanje i sa zaposlenim – invalidom, čija je invalidnost po propisima o boračko-invalidskoj zaštiti nastupila posle 17. avgusta 1990. godine.
8. Invalidu rada i vojnom invalidu se godišnji odmor uvećava za tri radna dana.
9. Majka čije je dete teže hendikepirano ima pravo da i posle isteka porodiljskog odsustva, na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu radne sposobnosti, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena.